О Исус преобразинѓапе

¹Хем ваќерѓа ленге: „Чаче ваќерава туменге – иси несаве машкар акала, кој терѓовена акате, кој нае те вкусинен о мерибе, џи коте на дикхена е Девлескоро царство ало ки сила.“

²Хем пало шов диве, о Исус леља е Петаре, е Јакове хем е Јоване хем ингарѓален само олен ки јек учи планина, насамо, хем преобразинѓапес англо ленде; ³хем олескере шеја уле блескава хем бут парне, сар со о парнипа е пхувјакоро нашти те парнарелен. ⁴Хем јавинѓапе ленге о Илија е Мојсеја, хем ќерге лафи е Исусеја.

⁵А о Петар одговоринѓа хем ваќерѓа Леске е Исусеске: „Рави! Учителе, шукари тано те ова акате; те ќера трин шатојра: јек баши Туке, јек баши о Мојсеј хем јек баши о Илија.“ ⁶Уствари, на џанела сине со те ваќерел, соске сине бут ки дар.

⁷Хем ало облако хем учхарѓален, а таро облако шунѓапес гласо: „Акавај тано Мло мангло Чхаво! Шунен Оле!“ ⁸Хем таро јек пути кога дикхле наоколу, веќе никас на дикхле уза песте, освен е Исусе.

⁹А кога хулена сине тари гора, заповединѓа ленге никаске те на ваќерен со дикхле, џи коте о Манушикано Чхаво на воскреснинела таро муле. ¹⁰Хем ола иќеренале сине цврсто одова лафи, ама машкар песте пученапе сине со значинела те воскреснинелпес таро муле. ¹¹Хем пучлеле: „Соске о книжниќа ваќерена дека прво о Илија требела те авел?“

¹²А Ов ваќерѓа ленге: „О Илија ка авел прво, хем ка воспоставинел са. А сар тано пишимо баши о Манушикано Чхаво: дека требела бут те цидел хем те овел понижимо? ¹³Ама, Ме ваќерава туменге, дека о Илија ало, хем постапинге олеја, сар со мангле, сар сој тано пишимо баши леске.“

О Исус сасќарела е бесно

¹⁴Хем кога але ко учениќа, дикхле бут бари гужва околу ленде хем о книжниќа, кој препириненапес сине оленцар. ¹⁵Хем штом цело гужва дикхлеле, чудингепес, хем прастандиле хем поздравингеле.

¹⁶Хем пучљален: „Соске препиринена тумен оленцар?“

¹⁷А јек таро народо одговоринѓа Леске: „Учителе, анѓум Туке ме чхаве, ки касте тано лалоро духо, ¹⁸хем кога астарелале, фрделале теле, а ов мукела пена, крцкинела данденцар хем здрвинелапес. Ваќерѓум ленге Тле учениконге те палденле, ама нашти сине.“

¹⁹А Ов одговоринѓа хем ваќерѓа: „О неверно родо, џи кога ка овав туменцар? Џи кога ка трпинав тумен? Аненле ки Манде!“

²⁰Хем ангеле Леске. А штом о духо дикхљале, одма тресинѓале хем ов пело ки пхув, валкајнелапе сине хем мукела пена.

²¹Тогаш пучљале е даде лескере: „Кобор време иси откога случинѓовела леске акава?“

А ов ваќерѓа: „Таро тикнипе, ²²а често фрделале ки јаг хем ко пани – за да те мудареле. Ама, ако шај нешто, смилујнтут аменге хем поможин амен!“

²³О Исус пак ваќерѓа леске: „Ако шај нешто! Сај тано можно околеске, кој верујнела!“

²⁴О дат е чхавескоро одма викинѓа хем ваќерѓа: „Верујнава! Поможин баши мло неверие!“

²⁵А о Исус штом дикхља дека авела народо, заканинѓапес е нечисто духоске хем ваќерѓа леске: „Лалоро хем кашуко духо, Ме заповединава туке, икљов олестар хем повише ма кхув ки лесте.“

²⁶Хем викинѓа хем тресинѓале силно е чхаве хем иклило. Хем сине сар муло, аѓар со бут џене ваќерена сине дека муло.

²⁷А о Исус астарѓале таро вас, ваздинѓале хем уштило.

²⁸А кога ало ко јек кхер, Олескере учениќа пучлеле насамо: „Соске амен нашти сине те палдале?“

²⁹Хем одговоринѓа ленге: „Акаја врста ништоја нашти те палделпес, освен молитваја хем постеја.“

О Исус палем ваќерела Пло мериба хем воскресение

³⁰Хем кога гело песке одотхаре, накхле тари Галилеја, хем на мангела сине некој те џанел баши одова; ³¹уствари, сикавелален сине Пе ученикон хем ваќерела сине: „О Манушикано Чхаво ка овел предајмо е манушенге ко васта, хем ка мударенле; хем откога ка мударенле, Ов ка воскреснинел ко трито диве.“ ³²Ама ола на халилеле одова лафи, а дарана сине те пученле.

Кој тано о најбаро?

³³Хем але ко Капернаум хем кога сине ко кхер, пучљален: „Баши со распрајнген тумен друмалдан?“ ³⁴А ола ќутинена сине, соске друмалдан распрајненапе сине машкар песте баши одова кој тано побаро.

³⁵Ов пак бешља, викинѓа е Дешудује Џенен хем ваќерѓа ленге: „Кој мангела те овел прво, нека овел последно хем слуга сариненге!“

³⁶Тогаш леља јеке чхаве, чхиѓале машкар оленде, гушинѓале хем ваќерѓа ленге: ³⁷„Кој приминела јеке асавке чхаве ко Мло анав, Ман приминелама, а кој приминелама Ман, на приминелама Ман, него Околе Кој бичхаѓаман.“

³⁸О Јован ваќерѓа Леске: „Учителе, дикхлем јек – кој ко Тло анав – палдела сине билачхе духиа, а на џала пало аменде, хем забранингем леске, соске на џала пало аменде.“

³⁹А о Исус ваќерѓа: „Ма браниненле! Соске нае никој, кој би ќерела чудо ко Мло анав хем те шај одма пало одова те ваќерел билачхипе баши Манге. ⁴⁰Соске, кој нае тано против аменде, ови тано аменцар. ⁴¹Хем кој ка дел тумен чаша шудре пајнеја ко Мло анав, соске со сијен е Христоскере, чаче ваќерава туменге, нае те нашавел пли награда.

⁴²А кој соблазнинела јекe таро акала тикне, кој верујнена ки Манде, пошукар ка овел леске те обесинен ки мен воденичко бар хем те овел фрдимо ко море.

⁴³Хем ако тло вас соблазнинела тут, чхинле. Пошукар тано те кхуве бизо вас ко живото, отколку дује вастенцар те џа ко пекол, ки јаг со на ачхола, ⁴⁴коте ‘оленгоро кирмо на мерела, хем и јаг на ачхола.’ ⁴⁵Ако тло про соблазнинела тут, чхинле. Пошукари тано баши туке те кхуве ко живото сакати, отколку дује пренцар те ове фрдимо ко пекол, ⁴⁶коте ‘оленгоро кирмо на мерела, хем и јаг на ачхола.’ ⁴⁷Хем ако тли јак соблазнинелатут, икавла! Пошукари тано баши туке те кхуве е Девлеске ко Царство јеке јајкхаја, отколку те ове солдује јајкхенцар фрдимо ко пекол, ⁴⁸коте ‘оленгоро кирмо на мерела, хем и јаг на ачхола.’

⁴⁹Соске секој ка овел лонѓардо јагаја, хем секоја жртва ка лонѓарелпес лондеја. ⁵⁰О лонд тано шукар, ама ако о лонд овела билондало, солеја ка поправиненле? Нека овелтумен лонд ки туменде хем нека овелтумен мир машкар туменде.“