1Хем ваќерѓа ленге: „Чаче ваќерава туменге – иси несаве машкар акала, кој терѓовена акате, кој нае те вкусинен о мерибе, џи коте на дикхена е Девлескоро царство ало ки сила.“
2Хем пало шов диве, о Исус леља е Петаре, е Јакове хем е Јоване хем ингарѓален само олен ки јек учи планина, насамо, хем преобразинѓапес англо ленде; 3хем олескере шеја уле блескава хем бут парне, сар со о парнипа е пхувјакоро нашти те парнарелен. 4Хем јавинѓапе ленге о Илија е Мојсеја, хем ќерге лафи е Исусеја.
5А о Петар одговоринѓа хем ваќерѓа Леске е Исусеске: „Рави! Учителе, шукари тано те ова акате; те ќера трин шатојра: јек баши Туке, јек баши о Мојсеј хем јек баши о Илија.“ 6Уствари, на џанела сине со те ваќерел, соске сине бут ки дар.
7Хем ало облако хем учхарѓален, а таро облако шунѓапес гласо: „Акавај тано Мло мангло Чхаво! Шунен Оле!“ 8Хем таро јек пути кога дикхле наоколу, веќе никас на дикхле уза песте, освен е Исусе.
9А кога хулена сине тари гора, заповединѓа ленге никаске те на ваќерен со дикхле, џи коте о Манушикано Чхаво на воскреснинела таро муле. 10Хем ола иќеренале сине цврсто одова лафи, ама машкар песте пученапе сине со значинела те воскреснинелпес таро муле. 11Хем пучлеле: „Соске о книжниќа ваќерена дека прво о Илија требела те авел?“
12А Ов ваќерѓа ленге: „О Илија ка авел прво, хем ка воспоставинел са. А сар тано пишимо баши о Манушикано Чхаво: дека требела бут те цидел хем те овел понижимо? 13Ама, Ме ваќерава туменге, дека о Илија ало, хем постапинге олеја, сар со мангле, сар сој тано пишимо баши леске.“
14Хем кога але ко учениќа, дикхле бут бари гужва околу ленде хем о книжниќа, кој препириненапес сине оленцар. 15Хем штом цело гужва дикхлеле, чудингепес, хем прастандиле хем поздравингеле.
16Хем пучљален: „Соске препиринена тумен оленцар?“
17А јек таро народо одговоринѓа Леске: „Учителе, анѓум Туке ме чхаве, ки касте тано лалоро духо, 18хем кога астарелале, фрделале теле, а ов мукела пена, крцкинела данденцар хем здрвинелапес. Ваќерѓум ленге Тле учениконге те палденле, ама нашти сине.“
19А Ов одговоринѓа хем ваќерѓа: „О неверно родо, џи кога ка овав туменцар? Џи кога ка трпинав тумен? Аненле ки Манде!“
20Хем ангеле Леске. А штом о духо дикхљале, одма тресинѓале хем ов пело ки пхув, валкајнелапе сине хем мукела пена.
21Тогаш пучљале е даде лескере: „Кобор време иси сар со овела леске акава?“
А ов ваќерѓа: „Таро тикнипе, 22а често фрделале ки јаг хем ко пани – за да те мудареле. Ама, ако шај нешто, смилујн Tут аменге хем поможин амен!“
23О Исус пак ваќерѓа леске: „Ако шај нешто! Сај тано можно околеске, кој верујнела!“
24О дат е чхавескоро одма викинѓа хем ваќерѓа: „Верујнава! Поможин баши мло неверие!“
25А о Исус штом дикхља дека авела народо, заканинѓапес е нечисто духоске хем ваќерѓа леске: „Лалоро хем кашуко духо, Ме заповединава туке, икљов олестар хем повише ма кхув ки лесте.“
26Хем викинѓа хем тресинѓале силно е чхаве хем иклило. Хем сине сар муло, аѓар со бут џене ваќерена сине дека муло.
27А о Исус астарѓале таро вас, ваздинѓале хем уштило.
28А кога ало ко јек кхер, Олескере учениќа пучлеле насамо: „Соске амен нашти сине те палдале?“
29Хем одговоринѓа ленге: „Акаја врста ништоја нашти те палделпес, освен молитваја хем постеја.“
30Хем кога гело песке одотхаре, накхле тари Галилеја, хем на мангела сине некој те џанел баши одова; 31уствари, сикавелален сине Пе ученикон хем ваќерела сине: „О Манушикано Чхаво ка овел предајмо е манушенге ко васта, хем ка мударенле; хем откога ка мударенле, Ов ка воскреснинел ко трито диве.“ 32Ама ола на халилеле одова лафи, а дарана сине те пученле.
33Хем але ко Капернаум хем кога сине ко кхер, пучљален: „Баши со распрајнген тумен друмалдан?“ 34А ола ќутинена сине, соске друмалдан распрајненапе сине машкар песте баши одова кој тано побаро.
35Ов пак бешља, викинѓа е Дешудује Џенен хем ваќерѓа ленге: „Кој мангела те овел прво, нека овел последно хем слуга сариненге!“
36Тогаш леља јеке чхаве, чхиѓале машкар оленде, гушинѓале хем ваќерѓа ленге: 37„Кој приминела јеке асавке чхаве ко Мло анав, Ман приминелама, а кој приминелама Ман, на приминелама Ман, него Околе Кој бичхаѓа Ман.“
38О Јован ваќерѓа Леске: „Учителе, дикхлем јек – кој ко Тло анав – палдела сине билачхе духиа, а на џала пало аменде, хем забранингем леске, соске на џала пало аменде.“
39А о Исус ваќерѓа: „Ма браниненле! Соске нае никој, кој би ќерела чудо ко Мло анав хем те шај одма пало одова те ваќерел билачхипе баши Манге. 40Соске, кој нае тано против аменде, ови тано аменцар. 41Хем кој ка дел тумен чаша шудре пајнеја ко Мло анав, соске со сијен е Христоскере, чаче ваќерава туменге, нае те нашавел пли награда.
42А кој соблазнинела јекe таро акала тикне, кој верујнена ки Манде, пошукар ка овел леске те обесинен ки мен воденичко бар хем те овел фрдимо ко море.
43Хем ако тло вас соблазнинела тут, чхинле. Пошукар тано те кхуве бизо вас ко живото, отколку дује вастенцар те џа ко пекол, ки јаг со на ачхола, 44коте ‘оленгоро кирмо на мерела, хем и јаг на ачхола.’ 45Ако тло про соблазнинела тут, чхинле. Пошукари тано баши туке те кхуве ко живото сакати, отколку дује пренцар те ове фрдимо ко пекол, 46коте ‘оленгоро кирмо на мерела, хем и јаг на ачхола.’ 47Хем ако тли јак соблазнинела тут, икавла! Пошукари тано баши туке те кхуве е Девлеске ко Царство јеке јајкхаја, отколку те ове солдује јајкхенцар фрдимо ко пекол, 48коте ‘оленгоро кирмо на мерела, хем и јаг на ачхола.’
49Соске секој ка овел лонѓардо јагаја, хем секоја жртва ка лонѓарелпес лондеја. 50О лонд тано шукар, ама ако о лонд овела билондало, солеја ка поправиненле? Нека овел тумен лонд ки туменде хем нека овел тумен мир машкар туменде.“