1 Ко одова време, јек дело о Ирод владинела сине, шунѓа о гласо баши о Исус; 2 хем ваќерѓа пе слугенге: „Одовај тано о Јован Крстител; ов воскреснинѓа таро муле; хем одолеске о силна дејља делујнена ки Лесте.“
3 Соске о Ирод астарѓа е Јоване, пханљале хем чхиѓале ко затвор, баши и Иродијада, и ромни лескере пхралескири о Филип; 4 соске о Јован ваќерѓа леске: „Нае туке тано дозволимо ла те овелтут.“ 5 Хем мангела сине те мудареле, дарала сине таро народо, соске иќеренале баши пророко.
6 А кога славинелапес сине е Иродескоро роденден, е Иродијакири чхај кхелела сине машкар хем угодинѓа е Иродеске, 7 одолеске ов клетваја ветинѓа лаке те дела, со хем ка родел лестар.
8 А ој, пало совет пе дајакоро, ваќерѓа: „Деман акате ко послужавнико о шеро е Јован Крстителескоро.“
9 Хем е цароске пело жал, ама баши о клетве хем баши окола со бешена сине олеја, заповединѓа те ден лаке, 10 хем бичхаѓа, па чхинге о шеро е Јованескоро ко затвор.
11 Хем олескоро шеро сине андо ко послужавнико хем дендо е чхајаке, а ој ингарѓале пе дајаке. 12 Хем олескере учениќа але, леле о тело хем парунгеле, хем геле хем јавинге е Исусеске.
15 А кога ратило Олескере учениќа але ки Лесте хем ваќерге Леске: „О тхан тано пусто хем о време тано веќе касно; мук е народон те џан ко гава за да те кинен песке хајбаске.“
16 Ама о Исус ваќерѓа ленге: „Нае потреба те џан, денлен тумен те хан.“ 17 А ола ваќерге Леске: „Акате нанеамен ништо, само панџ маре хем дуј мачхе.“
18 А Ов ваќерѓа ленге: „Аненлен Манге акате.“ 19 Хем заповединѓа е народоске те бешен ки чар; леља о панџ маре хем о дуј мачхе, дикхља ко небо хем благословинѓа; пхагља о маре хем денѓален е учениконге, а о учениќа е народонге.
20 Хем сарине хале хем чалиле; хем ваздинге со ачхило таро парчиња, дешудуј корпе пхерде. 21 А одола, кој хале, сине околу панџ илјаде мурша, освен о џувља хем о чхаве.
25 А ки штарто раќакири стража ало ки ленде, пхирибаја ко море. 26 Кога дикхлеле сар пхирела ко море, о учениќа дарандиле хем ваќерге: „Одовај тано духо!“ хем викинге тари дар.
27 А о Исус одма иранѓа ленге хем ваќерѓа: „Овен храбра! Ме сијум! Ма даран.“
28 А о Петар одговоринѓа Леске хем ваќерѓа: „Господар, ако сијан Ту, наредин манге те авав ки Туте ко пани.“
29 Ов пак ваќерѓа: „Ава!“ Хем о Петар хулило таро броди хем пхирѓа ко пани те авел ко Исус. 30 Ама кога дикхља и силно бавлал, дарандило, почминѓа те тонинел хем викинѓа, ваќерѓа: „Господар, спасинма!“
31 А о Исус одма пружинѓа Пло вас, астарѓале хем ваќерѓа леске: „Тикне веракереја, соске посомнинѓантут?“
32 Хем кога кхуге ко броди, и бавлал ачхили. 33А окола, кој сине ко броди, але хем поклонингепес Леске, ваќерге: „Чаче Ту сијан е Девлескоро Чхаво.“
34 Хем кога накхле, але ки Генисаретско пхув. 35 Хем кога пенџаргеле о мануша таро одова тхан, бичхаге ки цело одоја околина хем анге Олеске сарине кој сине насвале, 36 хем молиненале сине само те доприненпес џико реске Олескере шејендар; хем кобор хем да те доприненпес, сарине исцелиненапес сине.