О параболе

¹Ко одова диве о Исус иклило таро кхер хем бешља узо море. ²Хем баро народо кхединѓапес уза Лесте, аѓар со Ов кхуѓа ко броди хем бешља, а цело народо терѓона сине ко брего. ³Хем ваќерела сине ленге бут ко параболе, ваќерибаја: „Еќе, о сејачи иклило те сејнел, ⁴хем кога сејнелајне, несаве зрниа пеле узо друмо, хем чирикља але хем халелен. ⁵Јавера пеле ко барале тхана, коте на сине бут пхув, хем сигате никнонге, соске на сине хор пхув. ⁶А кога иклило о кхам, тхабиле, хем соске на синелен корено, шукиле. ⁷Јавера пеле машкар о каре, хем о каре бариле хем загушингелен. ⁸Јавера пеле ки пошукар пхув хем денге плоди: јек шел, о јавер шовардеш, а о јавер тријанда. ⁹Кас иси кана те шунел, нека шунел!“

¹⁰Хем о учениќа але Леске паше хем ваќерге Леске: „Соске ваќереја ленге ко параболе?“

¹¹А Ов одговоринѓа ленге хем ваќерѓа: „Одолеске соске туменге тано дендој те џанен о тајне таро царство небесно, а оленге нае тано дендо. ¹²Соске кас иси, ка делпес олеске хем ка овеле изобилие; а кас нае, ка лелпес олестар хем одова, со исиле. ¹³Одолеске ваќерава ленге ко параболе, соске дикхена хем на дикхена, шунена хем на шунена, ниту хајљовена.

¹⁴Хем упро ленде исполнинелапес о пророштво таро Исаија, кова ваќерела:

‘Каненцар ка шунен хем нае те хајљовен;
јајкхенцар ка дикхен хем нае те дикхен.
¹⁵Соске о срце акале народоскоро нашаѓа по осет;
хем каненцар пхаро шунена,
хем пханле пумаре јајкха;
за да ма те дикхен пе јајкхенцар,
или те шунен каненцар,
хем те хајљовен пе срцеја хем те обратиненпес,
хем Ме те сасќаравлен.’

¹⁶А тумаре јајкха тане блажена, соске дикхена; хем тумаре кана соске шунена. ¹⁷Соске чаче ваќерава туменге, дека бут пророќа хем праведниќа мангле те дикхен со дикхена тумен, хем на дикхле, хем те шунен со шунена тумен, хем на шунге.

¹⁸Хем аѓар, шунен тумен и парабола баши о сејачи. ¹⁹Кога некој шунела о слово баши о царство, а на хајљовелале, тогаш авела о билачхо хем лела одова соj тано сејмо ко олескоро срце; одовај тано, сој тано сејмо узо друмо.

²⁰А о сејмо ко барале тхана тано окова, кој шунела о слово хем одма приминела радостеја, ²¹ама наеле корено ки песте, хем привремено тано, хем кога ка овел невоља или гониба, баши о слово, одма соблазнинелапес.

²²А о сејмо машкар о каре тано окова, кој шунела о слово, ама о гриже баши о свето хем о ховајбе е барвалипаскоро загушиненале o слово, хем овела неплодно.

²³А о сејмо ки шукар пхув тано окова, кој шунела о слово хем хајљовелале; кој чаче бијанела плоди хем анела: јек шелкратно, о јавер шовардеш, хем о јавер тријанда.“

²⁴Преставинѓа ленге хем јавер парабола, ваќерибаја: „О царство небесно тано слично ко мануш, кој сенѓа шукар семе ки пли нива. ²⁵Ама, кога о мануша совена сине, ало олескоро душмани хем сејнѓа какол машкар о гив хем гело песке. ²⁶А кога o посејмо барило хем анѓа плоди, тогаш сикаѓапес хем о какол. ²⁷А о слуге е домакинескере але хем ваќерге олеске: ‘Господар, зарем на сејнѓан шукар семе ки тли нива? Тогаш, котар тано о какол ки лате?’ ²⁸А ов ваќерѓа ленге: ‘Мануш душмани ќерѓа адава.’ О слуге палем ваќерге леске: ‘Мангеја ли тогаш те џа хем те икавале о какол?’ ²⁹А ов ваќерѓа ленге: ‘На, те на би икалендор о какол, та те икавен олеја хем о гив. ³⁰Мукенлен нека бајрон солдуј заедно џи ки жетва. А ко време е жетвакоро ка ваќерав е жетваренге: “Кхеден најпрво о какол хем пханденле ко снопиа, баши тхарибаске; а о гив кхеденле ке мле амбајра гивескере.”’“

³¹И јавер парабола преставинѓа ленге, ваќерибаја: „О царство небесно тано слично ко синапово зрно, кова о мануш лељале хем сејнѓале ки пли нива; ³²одовај тано чаче најтикно таро са о семиа, ама кога тано баро, побаро тано таро зеленчуќа, хем овела каш, аѓар со о чирикља небесна авена хем ќерена јуве ко олескере гранке.“

³³И јавер парабола ваќерѓа ленге: „О царство небесно тано слично ко квасац, со лела и џувли хем гаравелале ко трин мере варо, џи коте ушљола са.“

³⁴Са акава о Исус ваќерѓа ленге е народоске ко параболе, хем бизо парабола Ов на ваќерела сине ленге, ³⁵за да те исполнинелпес о ваќердо преку о пророко, кој ваќерела:

‘Ка пхравав Мло муј ко параболе;
ка објавинав о гаравдо таро создавање е светоскоро.’

³⁶Тогаш мукља е народон хем ало ко кхер. Хем Олескере учениќа але узо Лесте хем ваќерге: „Објаснин аменге и парабола баши о какол е нивакоро.“

³⁷А Ов одговоринѓа ленге хем ваќерѓа: „О сејачи е шукар семескоро тано о Чхаво Манушикано. ³⁸И нива тани о свето; о шукар семе, одовај тане о чхаве е царствоскере; а о какол чхаве е билачхескере, ³⁹а о душмани, со сејнѓа тано о бенг. И жетва тано о крајо е векоскоро, а о жетвајра тане о ангејља.

⁴⁰Сар со о какол кхеделапес хем тхарелапес ки јаг, аѓар ка овел хем ко крајо е векоскоро. ⁴¹О Чхаво Манушикано ка бичхавел Пле ангелен, кој ка кхеденлен таро Олескоро царство са околен со чхивена ко грево, хем окола, кој ќерена беззаконие, ⁴²хем ка фрденлен ки јагакири печка; одотхе ка овел ројбе хем крцкиба данденцар. ⁴³Тогаш о праведниќа ка светинен сар кхам ко Царство пле Дадескоро. Кас иси кана те шунел, нека шунел!

⁴⁴Хем палем, о царство небесно тано слично ко барвалипа сој тано гаравдо ки нива, кова о мануш аракхљале хем гараѓале, па ки пли радост џала хем бикинела са со исиле, хем кинела одоја нива.

⁴⁵Хем палем, о царство небесно тано слично хем ко трговцо, кој родела шуже бисејра. ⁴⁶А кога аракхља јек скапоцено бисери, џала хем бикинела са со исиле, хем кинелале.

⁴⁷Хем палем, о царство небесно панда тано слично мрежаја, фрдими ко море, кој кхедела мачхе тари секоја врста. ⁴⁸Кога пхердили, икагела ко брего хем бешле, па кхединге о шукар ко чаре, а е билачхен фрдингелен.

⁴⁹Аѓар ка овел хем ко крајо е векоскоро; о ангејља ка икљон хем ка оделинен е билачхен машкар таро праведна, ⁵⁰хем ка фрденлен ки јагакири печка; одотхе ка овел ројбе хем крцкиба данденцар.“

⁵¹О Исус ваќерѓа ленге: „Дали халилен са акава?“ Ваќерге Леске: „Оја, Господар!“

⁵²А Ов ваќерѓа ленге: „Одолеске секова книжнико, сикавдо баши о царство небесно, бешела домакинеске, кој тари пли ризница ингарела нево хем пурано.“

О Исус отфрлимо таро Назарет

⁵³Хем уло кога о Исус завршинѓа одола параболе, те џал песке одотхаре. ⁵⁴Хем штом ало ко Пло бијандо крајо, сикавела синелен ко оленгере синагоге, аѓар со чудиненапес сине хем ваќерена сине: „Котар Леске Акалеске акаја мудрост хем силна дејља? ⁵⁵Нае ли тано Акава чхаво таро столари? И дај Лескири нели викинелапес Марија, а Олескере пхрајља: о Јаков, Јосиф, Симон хем Јуда? ⁵⁶Хем Олескере пхејна нае ли тане сарине аменцар? Котар Олеске тано тогаш Акалеске са акава?“ ⁵⁷Хем соблазнингепес ки Лесте. А о Исус ваќерѓа ленге: „О пророко нае тано бизо сајгија, освен ки пли татковина хем ко пло кхер.“ ⁵⁸Хем на ќерѓа одори бут силна дејља, баши оленгоро неверување.