Romano Prevod Tari Biblija

Матеј 13

О параболе

1Ко одова диве о Исус иклило таро кхер хем бешља узо море. 2Хем баро народо кхединѓапес уза Лесте, аѓар со Ов кхуѓа ко броди хем бешља, а цело народо терѓона сине ко брего. 3Хем ваќерела сине ленге бут ко параболе, ваќерибаја: „Еќе, о сејачи иклило те сејнел. 4Хем кога сејнелајне, несаве зрниа пеле узо друмо, хем чирикља але хем халелен. 5Јавера пеле ко барале тхана, коте на сине бут пхув, хем сигате никнонѓе, соске на сине хор пхув. 6А кога иклило о кхам, тхабиле, хем соске на синелен корено, шукиле. 7Јавера пеле машкар о каре, хем о каре бариле хем загушинѓелен. 8Јавера пеле ки пошукар пхув хем денге плоди: јек шел, о јавер шовардеш, а о јавер тријанда. 9Кас иси кана те шунел, нека шунел!“

10Хем о учениќа приближинѓепес Леске хем ваќерѓе Леске: „Соске ваќереја ленге ко параболе?“

11А Ов одговоринѓа ленге хем ваќерѓа: „Одолеске со туменге тано дендој те џанен о тајне е царствоскоро небесно, а оленге нае тано дендо. 12Соске кас иси, ка делпес олеске хем ка овеле изобилие; а кас нае, ка лелпес олестар хем одова, со исиле. 13Одолеске ваќерава ленге ко параболе, соске дикхена хем на дикхена, шунена хем на шунена, ниту хајљовена.

14Хем упро ленде исполнинелапес о пророштво таро Исаија, кова ваќерела:

‘Каненцар ка шунен хем нае те хајљовен; јајкхенцар ка дикхен хем нае те дикхен.

15Соске о срце акале народоскоро нашаѓе по осет; хем каненцар пхаро шунена, хем пханле пумаре јајкха; за да мате дикхен пе јајкхенцар, или те шунен каненцар, хем те хајљовен пе срцеја хем те обратиненпес, хем Ме те исцелинавлен.’

16А тумаре јајкха тане блажена, соске дикхена, хем тумаре кана соске шунена. 17Соске чаче ваќерава туменге, дека бут проројќа хем праведниќа мангле те дикхен со дикхена тумен, хем на дикхле, хем те шунен со шунена тумен, хем на шунѓе.

18Хем аѓар, шунен тумен и парабола баши о сејачи. 19Кога некој шунела о слово баши о царство, а на хајљовелале, тогаш авела о лукаво хем грабинела одова соj тано сејмо ко олескоро срце; одовај тано, сој тано сејмо узо друмо.

20А о сејмо ко барале тхана тано окова, кој шунела о слово хем одма приминела радостеја, 21ама наеле корено ки песте, хем привремено тано, хем кога ка овел невојља или гониба, баши о слово, одма соблазнинелапес.

22А о сејмо машкар о каре тано окова, кој шунела о слово, ама о гриже баши о свето хем о ховајбе е барвалипаскоро загушиненале o слово, хем овела неплодно.

23А о сејмо ки шукар пхув тано окова, кој шунела о слово хем хајљовелале; кој чаче бијанела плоди хем анела: јек шелкратно, о јавер шовардеш, хем јавер тријанда.“

24Преставинѓа ленге хем јавер парабола, ваќерибаја: „О царство небесно тано слично ко мануш, кој сенѓа шукар семе ки пли нива. 25Ама, кога о мануша совена сине, ало олескоро непријатели хем сејнѓа какол машкар и ченка хем гело песке. 26А кога o посејмо барило хем анѓа плоди, тогаш сикаѓапес хем о какол. 27А о слуге е домакинескере але хем ваќерѓе олеске: ‘Господар, зарем на сејнѓан шукар семе ки тли нива? Тогаш, котар тано о какол ки лате?’ 28А ов ваќерѓа ленге: ‘Мануш непријатели ќерѓа адава.’ О слуге палем ваќерѓе леске: ‘Мангеја ли тогаш те џа хем те икавале о какол?’ 29А ов ваќерѓа ленге: ‘На, тена би икалендор о какол, та те икавен олеја хем и ченка. 30Мукен нека бајрол солдуј заедно џики жетва. А ко време е жетвакоро ка ваќерав е жетваренге: Кхеден најпрво о какол хем пханденле ко снопја, баши тхарибаске; а о гив кхеденле ки мли житница.’“

31И јавер парабола преставинѓа ленге, ваќерибаја: „О царство небесно тано слично ко синапово зрно, кова о мануш лељале хем сејнѓале ки пли нива; 32одовај тано чаче најтикно таро са о семиа, ама кога бајрола, побаро тано таро зеленчуќа, хем овела каш, аѓар со о чирикља небесно авена хем ќерена јуве ко олескере гранке.“

33И јавер парабола ваќерѓа ленге: „О царство небесно тано слично ки квасац, со лела и џувли хем гаравелале ко трин мере варо, џикоте ушљола са.“

34Са акава о Исус ваќерѓа ленге е народоске ко параболе, хем бизо парабола Ов на ваќерела сине ленге, 35за да те исполнинелпес о ваќердо преку о пророко, кој ваќерела: ‘Ка пхравав Мло муј ко параболе; ка објавинав о гаравдо таро создавање е светоскоро.’

36Тогаш мукља е народон хем ало ко кхер. Хем Олескере учениќа але узо Лесте хем ваќерѓе: „Објаснин аменге и парабола баши о какол е нивакоро.“

37А Ов одговоринѓа ленге хем ваќерѓа: „О сејачи е шукар семескоро тано о Чхаво Манушикано. 38И нива тани о свето; о шукар семе, одовај тане о чхаве е царствоскере; а о какол чхаве е лукавоскере, 39а о непријатели, со сејнѓа тано о бенг. И жетва тано о крајо е векоскоро, а о жетвајра тане о ангејља.

40Сар со о какол кхеделапес хем тхарелапес ки јаг, аѓар ка овел хем ко крајо е векоскоро. 41О Чхаво Манушикано ка бичхавел Пле ангелен, кој ка кхеденлен таро Олескоро царство са околен со чхивена ко грево, хем окола, кој ќерена безаконие, 42хем ка фрденлен ки јагакири печка: одотхе ка овел ројбе хем крцкиба данденцар. 43Тогаш о праведниќа ка светинен сар кхам ко Царство пле Дадескоро. Кас иси кана те шунел, нека шунел!

44Хем палем, о царство небесно тано слично ко гудло гаравдо ки нива, кова о мануш аракхљале хем гараѓале, па ки пли радост џала хем са бикинела са со исиле, хем кинела одоја нива.

45Хем палем, о царство небесно тано слично хем ко трговцо, кој родела шуже бисејра. 46А кога аракхља јек скапоцено бисери, џала хем бикинела са со исиле, хем кинелале.

47Хем палем, о царство небесно панда тано слично мрежаја, фрдими ко море, кој кхедела мачхе тари секоја врста. 48Кога ка пхерѓол, икавенала ко брего хем бешена, па кхединѓе о шукар ко чхаре, а о лошна фрдинѓелен.

49Аѓар ка овел хем ко крајо е векоскоро: о ангејља ка икљон хем ка оделинен е билачхен машкар таро праведна, 50хем ка фрденлен ки јагакири печка; одотхе ка овел ројбе хем крцкиба данденцар.“

51О Исус ваќерѓа ленге: „Дали халилен са акава?“ Ваќерѓе Леске: „Оја, Господар!“

52А Ов ваќерѓа ленге: „Одолеске секова книжнико, поучимо баши о царство небесно, бешела домакинеске, кој тари пли ризница ингарела нево хем пурано.“

О Исус отфрлимо таро Назарет

53Хем уло кога о Исус завршинѓа одола параболе, те џал песке одотхаре. 54Хем штом ало ко Пло бијандо крајо, поучинела синелен ко оленгере синагоге, аѓар со чудиненапес сине хем ваќерена: „Котар Леске Акалеске акаја мудрост хем силна дејља? 55Нае ли тано Акава чхаво таро дрводелцо? И дај Лескири нели виќинелапес Марија, а Олескере пхрајља: о Јаков, Јосиф, Симон хем Јуда? 56Хем Олескере пхејна нае ли тане сарине аменцар? Котар Олеске тано тогаш Акалеске са акава?“ 57Хем соблазнинѓепес ки Лесте. А о Исус ваќерѓа ленге: „О пророко нае тано бизо сајгија, освен ки пли татковина хем ко пло кхер.“ 58Хем на ќерѓа одори бут силна дејља, баши оленгоро неверување.