1Одолеске молинава тумен, ме затворнико ко Господари, те живинен достојно според о повик ко кова сијен повикујме: 2секоле понизностеја хем кроткост, трпение, поднесинен тумен јек јекеја ко мангипа! 3Дикхен те аракхенле о јекипе е Духоскоро ки врска е миреја.
4Јек тело хем јек духо, сар со сијен хем тумен повикујме ки јек надеж ко тумаро повик; 5јек Господари, јек вера хем јек крштевање; 6јек Девел хем Дат сариненгоро, Кој тано упредер о сарине, хем преку сарине хем ко сарине.
7А секаске амендар денди тани и благодат според и мерка таро е Христоскоро дари. 8Одолеске ваќерелапе:
‘Ваздисалило ко учипа,
леља робје:
денѓален дариа е манушенге.’
9А „ваздисалило“ – со значинела, јавер него хулило ко телуне тхана тари пхув? 10Ов Кој хулинѓа, одовај тано Окова исто, Кој ваздисалило упредер о са о небесиа, за да те пхерел са.
11Xем Ов денѓа јек баши апостојља, о јавера баши пророќа; јек баши евангелистиа, а јавера баши пастијра хем учитејља, 12за да те усовршиненпес о светие баши о дело е службакоро, баши те градинелпес е Христоскоро Тело, 13џи коте сарине на аваја џи ко јекипе е веракоро хем ко пенџариба е Девлескере Чхаве, џи ко совршено мануш, џи ки пхерди мерка е Христоскере барипасте, 14за да ма те ова веќе чхаве, кој нишинелален хем ингарелален секоја бавлал е наукакири, солеја – о манушикано ховајба хем лукавство – анела џи ко џанде измислиме заблуде.
15Него, ваќериндор о чачипе мангипаја, амен требела те бајрова ко са – ки Лесте, Кој тано Шеро, о Христос. 16Олестар цело Тело тано поврзимо хем соединимо ко јек, ко одова начин со секова дело дела поткрепа според јек мерка ко секова оделимо дело; одова ќерела о Тело те бајрол баши пли сопствено наградба ко мангипа.
17Акава ваќерава хем сведочинава ко Господари, те на живинен веќе сар со џана о народиа ки суета пле гоѓакири, 18каранлуко иси ки ленгири годи, дујрарде таро е Девлескоро живото, баши о биџандипе кова владинела ки ленде, соске зорале коракоро тано оленгоро срце. 19Откога нашагеле о чуство, ола хем предајнгепе пес ко румиме буќа, за да те ќерен разна мелалипа е алчностеја.
20А тумен на пенџаргенле аѓар е Христа, 21ако шунген баши Олеске хем ако сијен ки Лесте поучиме аѓар, сар сој тано о чачипе ко Исус; 22ко однос таро тумаро англутно живото, тумен требела те хуљавен тумендар о пурано мануш, кој руминѓовела баши о ховавне страсна желбе, 23хем те обновинен тумен ко духо тари тумари годи, 24хем те уравен тумен ко нево мануш, кој тано создајмо според о Девел ки правда хем светост е чачипаскоро.
25Одолеске отфрлинен о ховајба хем ‘ваќерен о чачипа секој пле пашеја,’ соске сијем члениа јек јекеја! 26‘Ако сијен хољаме, ма грешинен!’ О кхам те на зајдинел ки тумари холи, 27хем ма ден тхан е бенгеске!
28Кој чорѓа, те на чорел веќе! Пошукар тано те трудинелпес хем те ќерел бути пле вастенцар одова сој тано шукар, за да те шај те дел околеске, кас иси потреба!
29Нисаво билачхо лафи те на икљол таро тумаро муј, него само шукар лафи, баши те изградинен тумен – коте тано потребно, за да те дел благодат е слушателенге.
30Хем ма жалостинен о Свети Дух Девлескоро, Колеја сијен запечатиме баши о диве е избавибаскоро!
31Секова ќеркипа, хем холи, хем хољаниба, хем викиба хем хулиба, те овен отстраниме тумендар, секоле билачхипаја. 32Овен јек јекеске шукар, милостива, опростинен тумен јек јекеја, сар со хем о Девел опростинѓа туменге ко Христос.