1Хем почминѓа те ваќерел ленге ко параболе: „Јек мануш садинѓа дракха; заградинѓале живо оградаја; ранља дупка баши мечибаске о дракха; изградинѓа кула, хем денѓа ленге ки кирија е земјоделцонге, хем гело песке.
2А ко време баши плоди, бичхаѓа слуга ко земјоделциа, те приминел таро земјоделциа дело таро плоди е дракхендар. 3Ама ола астаргеле, маргеле хем муклеле чуче вастенцар.
4Хем палем бичхаѓа ленге јавер слуга: хем оледа леле баренцар, погодингеле ко шеро хем муклеле навредимо.
5Бичхаѓа хем јавер, а оле мударгеле; хем буте јаверен: јекен марге, јаверен мударге.
6Сине панда јек: о мангло чхаво. Оле бичхаѓа последно ки оленде, ваќерибаја: ‘Ка поштојнен ме чхаве!’
7Ама, о земјоделциа ваќерге машкар песте: ‘Акавај тано о наследнико! Ајде те мударале хем о наследство ка овел амаро.’ 8Хем астаргеле, мударгеле хем фрдингеле авријал таро дракха.
9Хем аѓар, со ка ќерел акана о господари е дракхенгоро? Ка авел хем ка уништинел е земјоделцон, а о дракха ка делен јаверенге. 10Зарем на читинген акала лафиа ко Писмо:
‘О бар со фрдингеле о ѕидајра, уло шеро е аголескоро; 11одовај тано таро Господари хем прекрасно тано ко амаре јајкха!’“
12Хем родинге те астаренле, ама дарана сине таро народо; соске халиле дека баши оленге ваќерѓа одоја парабола. Хем муклеле хем геле песке.
13Тогаш бичхаге некој таро фарисеа хем о иродовциа, за да те астаренле ко лафи. 14Ола але хем ваќерге Леске: „Учителе, џанаја дека сијан чачутно хем дека нае туке грижа никастар, соске на дикхеја ко муј е манушенге, него според о чачипе учинеја баши е Девлескоро друмо. Дали тано дозволимо те делпес даноко е цароске или нае тано? Те да ли, или те на да?
15А Ов, џандипаја оленгоро лицемерие, ваќерѓа ленге: „Соске искушинена Ман? Анен Манге денариј те дикхавле!“ 16А ола анге Леске. Хем ваќерѓа ленге: „Каскоро тано акава лико хем натпис?“
Ола пак ваќерге: „Е цароскоро.“
17О Исус ваќерѓа ленге: „Ден е цароскоро е цароске, а е Девлескоро е Девлеске.“
Хем чудингепес Леске.
18Хем але ки Лесте о садукеа, кој ваќерена дека нае воскресение, па пучлеле, ваќерибаја: 19„Учителе, о Мојсеј пишинѓа аменге: ако некастар мерела пхрал хем мукела ромња, а на мукља потомство, олескоро пхрал те лел лескере ромња хем те ваздел потомство пе пхралеске. 20Сине евта џене пхрајља. О прво леља е ромња хем муло, а на мукља потомство. 21Хем о дујто лељала хем муло, а на мукља потомство. Хем о трито исто аѓаре. 22Хем о евта џене на мукле потомство. А пало сарине мули хем и ромни. 23Ко воскресение, кога ка воскреснинен, каске таро олендар ка овел ромни, соске евта џененге сине ромни?“
24О Исус ваќерѓа ленге: „На заблудинена ли тумен, соске на џанена ни о Писмиа, ниту е Девлескири сила? 25Соске кога ка воскреснинен таро муле, ниту ка лен ромни ниту ка лен ром, него тале сар о небесна ангејља.
26А баши о муле – дека ка воскреснинен, на читинген ли е Мојсеске ко лил, ки капина, сар о Девел ваќерѓа леске: ‘Ме Сијум о Девел е Авраамескоро, хем Девел е Исакоскоро, хем Девел е Јаковескоро?’ 27Ов нае тано Девел е муленгоро, него е џивденгоро! Бут сијен ки заблуда.“
28Хем чхиѓапе јек таро книжниќа, кој шунѓа сар препириненапес, џандипаја дека одговоринѓа ленге шукар, пучљале: „Која тани и прво таро са о заповедиа?“
29О Исус одговоринѓа: „И прво тани: ‘Шун Израеле – О Господари, амаро Девел – тано единствено Господари. 30Хем манг е Господаре тле Девле са тле срцеја, са тле душаја, са тле гоѓаја хем са тле силаја!’ 31А акајај тани и дујто: ‘Мангле те пашутне сар туте!’ Јавер заповед, побари таро акала, нае.“
32Хем о книжнико ваќерѓа Леске: „Шукар, Учителе, ваќерѓан според о чачипе дека о Девел тано јек, хем нае јавер освен Лесте, 33хем те мангеле Оле са тле срцеја, хем са тле гоѓаја, хем са тле силаја; хем те манге е пашутне сар туте, одовај тано бут повише таро са о паленицe хем жртве.“
34А о Исус кога дикхља дека одговоринѓа гоѓавер, ваќерѓа леске: „На сијан дур таро е Девлескоро Царство.“
Хем никој повише на осмелинѓапес те пучеле.
35Хем леља те ќерел лафи о Исус хем ваќерела сине, сикавелален ко Храми: „Сар ваќерена о книжниќа дека о Христос тано Чхаво Давидескоро? 36Коркори о Давид ваќерѓа преку о Свети Дух:
‘Ваќерѓа о Господари мле Господареске: „Беш десно Мандар, џи коте на чхивава Тле душмајна те овен тело Те пре.“’
37Коркори о Давид нарекујнелале Господар – сар шај тогаш те овел леске чхаво?“
Хем бари гужва шуненале сине задоволствеја.
38Хем ки Пли поука ваќерѓа: „Аракхен тумен таро книжниќа, кој мангена: те џан ко дугачка шеја; хем о поздравиа ко плоштадиа бикибаске; 39хем о прва седиштиа ко синагоге, хем о челна тхана ко гозбе; 40кој хана о кхера е вдовиценгере; хем преправиненапес молиненапес дугачко – ола ка овен осудиме построго!“
41Хем бешља спроти о сандуко баши прилозиа хем дикхела сине сар о народо мукела паре ко сандуко: хем бут џене барвале мукена сине бут. 42Хем али јек бедно вдовица хем мукља андре дуј лепте*, уствари јек кодранти*.
43Тогаш повикујнѓа Пле ученикон хем ваќерѓа ленге: „Чаче ваќерава туменге, дека и бедно вдовица денѓа повише таро сарине, кој мукле ко сандуко. 44Соске сарине мукле таро пло вишеток, а ој таро пло нанипа – мукља са со синела: цело пло имот.“
*Стихо 42: Лепте хем кодрантиа тане јек врста железна паре.