О Исус ваќерела баши о Храми, со ка рушинелпе

¹Хем кога икљола сине таро Храми, јек таро Олескере учениќа ваќерѓа Леске: „Учителе! Дик – саве бара хем сави зграда!“

²А о Исус ваќерѓа леске: „Дикхеја ли акала баре зграде? Нае те ачхол бар упро бар, со нае те овел рушимо.“

³Хем кога бешела сине ки Маслинова Гора, карши о Храми, о Петар хем о Јаков хем о Јован хем о Андреј пучлеле насамо: ⁴„Ваќер аменге кога ка овел одова, хем савој тано о знако, кога са одова ка исполнинелпес?“

⁵А о Исус почминѓа те ваќерел ленге: „Пазинен тумен некој те на ховавел тумен! ⁶Бут џене ка авен ко Мло анав хем ка ваќерен: ‘Ме сијум’ – хем ка ховавен буте џенен. ⁷Кога ка шунен баши војне хем гласиа баши војне, ма даран! Соске одова требела те овел, ама панда нае тано о крајо; ⁸соске ка вазделпес народо против народо хем царство против царство; ка овел земјотресиа ко разна тхана; ка овел бокхалипе – одовај тано почеток е цидибаскоро.

⁹Ама тумен, аракхен тумен! Ка предајнен тумен е судонге хем ка марен тумен ко синагоге; хем англо управниќа хем о цајра ка терѓовен баши Манге, оленге баши сведоштво. ¹⁰Најангледер требела те овел ленге проповедимо о Евангелие баши са о народиа. ¹¹А кога ка ингарен тумен хем предајнена тумен, ма секиринен тумен англедер со ка ваќерен; него со ка овел туменге дендо ко одова саати, ќерен лафи одова; соске нае те ќерен лафи тумен, него о Свети Дух.

¹²Хем о пхрал е пхрале ка предајнел ко мерибе, хем о дат пе евљаде. Хем о чхаве ка овен против о родитејља хем ка мударенлен. ¹³Хем сарине ка мрзинен тумен баши Манге, а кој претрпинела џи ко крајо, ов ка спасинелпес.

¹⁴А кога ка дикхен дека ‘о одвратност е запустибаскоро,’ сар со ваќерѓа о пророк Даниел, те терѓол, коте со на требела“ – кој читинела, нека хајљол! – „тогаш окола, кој тале ки Јудеја, нека нашен ко горе! ¹⁵Кој тано ко покрив, нека ма те хулел хем ма те кхувел те лел нешто таро пло кхер; ¹⁶а кој тано ко поле, нека ма те иранелпес те лел пли наметка.

¹⁷Тешко оленге е кхамне џувленге хем е доилкенге ко одола диве! ¹⁸Молинен тумен, одова те на овел ко јевен. ¹⁹Соске ко одола диве ка овел невоља сави на сине таро почеток таро е Девлескоро создавање па џи акана, хем нае те овел. ²⁰Хем ако о Господари на скратинѓа сине одола диве, не би спасинѓовел сине ни јек мануш: ама баши о избириме, кој избиринѓален, скратинѓа о диве.

²¹Хем ако некој ваќерела туменге тогаш: ‘Еќе акате тано о Христос! Еќе одори!’ ма верујнен; ²²соске ка појавиненпес ховавне христосиа хем ховавне пророќа, хем ка сикавен знаќа хем чудиа, за да те ховавен е избиримен, акој тано можно. ²³А тумен пазинен! Еќе, ваќерѓум туменге са англедер!

О ајбе е Манушикане Чхавескоро

²⁴Ко одола диве после одола невоље –
о кхам ка темнинѓовел
хем и месечина нае те дел пли светлина,
²⁵о черејна ка перен таро небо
хем о небесна силе ка тресиненпе.

²⁶Хем тогаш ка дикхенле е Манушикане Чхаве сар авела таро облаќа, баре силаја хем славаја. ²⁷Хем тогаш, Ов ка бичхавел Пле ангелен хем ка кхеделен Пле избиримен таро штар бавлала, таро крајо е пхувјакоро џи ко крајо е небоскоро.

²⁸А тари смоква сикљовен и приказна: кога олакири гранка ковлили хем мукела листиа, џанена дека о нилај тано паше. ²⁹Аѓар хем тумен, кога ка дикхен дека овела акава, џанен дека тано паше – англо вудар. ³⁰Чаче ваќерава туменге, акава поколение нае те накхел, џи коте са акава на овела. ³¹О небо хем и пхув ка накхел, ама Мле лафиа нае те накхен.

³²А баши одова диве хем саати, никој на џанела: ни о ангејља ко небо, ниту о Чхаво, а само о Дат. ³³Пазинен, овен спремна! Соске на џанена, кога ка овел о време!

³⁴Сар мануш, кој – цидиндор ко друмо - мукља по кхер, хем овластинѓа пе слуген, секаске одрединѓа олескири бути, а е вратареске нарединѓа те пазинел. ³⁵Хем аѓар, овен џангавде, соске, на џанена кога ка авел о господари е кхерескоро: раќакоро ли или екваш и рат, или кога о башне ка башен, или сабалескоро, ³⁶за да ма те авел таро јек пути те аракхел тумен засуте. ³⁷А со ваќерава туменге, сариненге ваќерава: овен спремна!“