1А сине дуј диве џи ки Пасха хем џи ко празнико е бизоквасеценгере маре. Хем о главна свештениќа хем о книжниќа родена сине сар те астаренле ко ховајба хем те мударенле, 2ама ќерена сине лафи: „На ко празнико, за да ма те бунинелпес о народо.“
3Хем кога сине ки Витанија, ко кхер е Симонеске о лепрозно, џи коте сине пружимо уза ки софра, али јек ромни, која синела чаро таро алабастер, чисто скапоцено нардово миро; ој пхагља о чаро таро алабастер хем чхорѓа о миро упро Олескоро шеро.
4А некој на согласинелапе сине, ваќерибаја машкар песте: „Соске те растуринелпе аѓар о миро! 5Уствари, о миро шај сине те овел бикимо баши повише таро тришел денарии хем те делпес е чороленге!“ Хем леле те ќерен лафи против лате.
6Ама о Исус ваќерѓа: „Мукенла! Соске досадиненала? Ој ќерѓа шукар дело Манге. 7Соске е чоролен иси тумен секогаш туменцар, хем шај те ќерен шукар кога ка манген; а Манде нае тумен секогаш. 8Ој ќерѓа со шај сине; помазинѓа предвреме Мло тело баши парубаске. 9Хем чаче ваќерава туменге, коте хем да те овел проповедимо о Евангелие, ко цело свето, ка ваќерелпес хем со ќерѓа ој, баши лакоро спомен.“
10Хем о Јуда Искариотски, јек таро Дешудуј Џене, гело ко првосвештениќа, за да те предајнеле ленге. 11А ола, кога шунге, радујнгепес хем обечинге леске те денле сребрениќа. Хем родела сине шукар моменти, за да те предајнеле.
12А ко прво диве ко бизоквасеценгере маре, кога чхинена сине баши Пасха, Олескере учениќа ваќерге Леске: „Коте мангеја те џа хем те спремина баши те ха и Пасха?“
13Бичхаѓа дујен таро Пле учениќа хем ваќерѓа ленге: „Џан ки диз хем ка аракхел тумен мануш, кој ингарела пани ко букали. Џан пали лесте 14хем коте ка кхувел, ваќерен е домакинеске: ‘О учители пучља: „Коте тани Мли соба, коте ка хавла и Пасха Мле учениконцар?“’ 15Хем ов ка сикавел туменге бари собa ко упруно кати, буљарди, спремими; чхивен аменге отхе те ха!“
16Хем Олескере учениќа иклиле хем геле ки диз, хем аракхле сар со Ов ваќерѓа ленге, па спреминге и Пасха.
17А кога ратило, ало е Дешудује Џененцар. 18Хем кога сине пружиме узи софра хем хана сине, о Исус ваќерѓа ленге: „Чаче ваќерава туменге, јек тумендар – кој хала Манцар – ка предајнел Ман.“
19Ола растужингепе хем почминге те ваќерен Леске јек по јек: „Те на сијум ме?“ А јавер: „Дали ме?“
20А Ов ваќерѓа ленге: „Јек таро Дешудуј Џене кој болела Манцар ки чинија. 21О Манушикано Чхаво џала песке, сар сој тано пишимо баши Леске; ама ќерко одоле манушеске, преку касте о Манушикано Чхаво ка овел предајмо. Пошукар би овела леске одоле манушеске, те на бијанѓовел. 22Хем кога хана сине, леља маро, благословинѓа, пхагљале, хем разделинѓа ленге: „Лен, хан, акавај тано Мло тело.“
23Хем леља и чаша, заблагодаринѓа хем денѓала ленге; хем сарине пиле олатар. 24Хем ваќерѓа ленге: „Акавај тано Мло рат е Неве Заветескоро, кова чхорѓола баши буте џененге. 25Чаче ваќерава туменге: нае веќе те пијав таро е лозакоро плоди џи ко одова диве, кога ка пијав нево е Девлеске ко Царство.“
26Хем откога гиљаге гили, иклиле ки Маслинова Гора.
27Хем о Исус ваќерѓа ленге: „Сарине ка соблазинен тумен, соске тано пишимо:
‘Ка кхував е Пастире, хем о бакхре ка разнашен.’
28А пало Мло воскресение, ка џав англедер туменде ки Галилеја.“
29А о Петар ваќерѓа Леске: „Ако хем сарине соблазниненапес, ама ме – на.“
30Хем о Исус ваќерѓа леске: „Чаче ваќерава туке, дека ту авдије, ки акаја рат, англедер о башно те башел дуј пути, трин пути ка одречине тут Мандар.“
31Ама ов панда поупорно ваќерела сине: „Ако требела хем те мерав Туја, нае те одречинав ман Тутар!“ Хем сарине ваќерена сине исто.
32Хем але џи ко тхан ко анав Гетсиманија, хем ваќерѓа ленге Пле учениконге: „Бешен акате, џи коте молинава Ман.“
33Хем леља Пеја: е Петре, е Јакове хем е Јоване, тужнисалило, хем почминѓа хор те вознемиринелпес. 34Хем ваќерѓа ленге: „Мли душа тани нажалими џи ко мериба; ачховен акате хем бешен пазинен!“
35Хем гело хари подур, пело ки пхув хем молинелапе сине – ако тано можно – те накхеле одова саати, 36хем ваќерела сине: „Абба, Мо Дат! Сај тано можно баши Туке. Циде Мандар акаја чаша! Ама на сар Ме со мангава, него сар Ту!“
37Хем ало хем аракхљален сар совена, хем ваќерѓа е Петреске: „Симоне, совеја ли! Нашти ли сине те ове џангавдо јек саати! 38Бешен пазинен хем молинен тумен, за да ма те перен ко искушение! О духо мангела, ама о тело тано слабо.“ 39Хем палем гело хем молинѓапес, ваќерибаја и исто молитва. 40Кога иранѓапес, палем аракхљален сар совена, соске о јајкха ленгере сине пханљона хем на џанена сине со те одговоринен Леске.
41Хем ало трито пути хем ваќерѓа ленге: „Панда ли совена хем одморинена? Достај тано, о саати ало! Еќе, предајненале е Манушикане Чхаве ко грешна васта. 42Уштен, те џа! Еќе ало паше Мло предавнико!“
43Хем одма, џи коте Ов панда ќерела лафи сине, ало о Јуда – јек таро Дешудуј Џене, хем олеја бари гужва, маченцар хем каштенцар; бичхавде таро главна свештениќа, книжниќа, хем старешине.
44А Олескоро предавнико сине денѓален знако, ваќерибаја: „Кас ка чуминавле, Ови тано; астаренле Оле хем ингаренле пазиндор.“ 45Хем кога ало, одма гело Леске паше хем ваќерѓа: „Рави! Рави!“ хем чуминѓале тато.
46А ола чхиге васта ки Лесте хем астаргеле. 47А јек таро окола, кој терѓона сине одотхе, икаѓа мачи хем кхуѓа е првосвештеникоскере слуга хем чхинѓа о кан лескоро.
48О Исус пак одговоринѓа хем ваќерѓа ленге: „Иклилен сар разбојникоске, маченцар хем каштенцар, за да те астарен Ман! 49Секова диве сијум сине туменцар ко Храми хем поучинава сине, ама на астарген Ман. Ама, о Писмиа требела те исполнинѓовен!“
50Тогаш, сарине муклеле хем нашле. 51А пали Лесте џала сине јек терно мануш, паќардо чаршафеја ко нанго тело, хем астаргеле оле; 52ама ов мукља о чаршафи хем нашља нанго олендар.
53Хем ингарге е Исусе ко првосвештенико, хем кхедингепес са о главна свештениќа, старешине хем книжниќа. 54А о Петар слединелале сине дуралдан са џи ко дворо е првосвештеникоскоро. Одотхе бешела сине е слугенцар хем таќола сине узи јаг.
55А о првосвештениќа хем о цело Синедриони родена сине сведоштво против о Исус, за да те мударенле, ама на аракхле. 56Соске бут џене сведочинена сине ховавно против Олесте, ама о сведоштвиа на сине иста.
57Хем некој уштиле хем сведочинена сине ховавно против Олесте, ваќерибаја: 58„Амен шунгемле сар ваќерела сине: ‘Ка рушинав акава вастенцар ќердо Храми хем баши трин диве ка градинав јавер – бивастенцар ќердо.’“ 59Ама ни аѓаре оленгоро сведоштво на сине исто.
60Тогаш о првосвештенико уштило ко машкар хем пучљале е Исусе, ваќерибаја: „Ништо ли на одговоринеја? Со сведоштвинена акала против Туте?“
61А Ов ќутинела сине хем ништо на одговоринѓа.
О првосвештенико пучљале палем: „Ту ли сијан о Христос, о Чхаво е Благословимескоро?“
62А о Исус ваќерѓа: „Ме сијум. Хем тумен ка дикхен е Манушикане Чхаве, сар бешела оддесно е Силатар хем сар авела е небесно облаконцар!“
63Тогаш о првосвештенико пхараѓа пле шеја хем ваќерѓа: „Соске потребно аменге веќе сведоќа? 64Шунген богохулство! Сар дикхјола туменге?“
А ола сарине осудингеле дека заслужинела мериба.
65Хем некој почминге те чхунгаренле хем те учхарен о муј Лескоро, те кхувенле боксенцар хем те ваќерен Леске: „Пророкујн!“ Хем о слуге кхувенале сине шамаркенцар.
66Хем кога о Петар сине теле, ко дворо, али јек таро слугинке е првосвештеникоскере; 67хем кога дикхља е Петре, сар таќола, дикхљале хем ваќерѓа леске: „Хем туда сијан сине е Исусеја о Назарецо!“
68Ама ов одречинѓа, ваќерибаја: „Ниту џанава, ниту хајљовава со ваќереја!“ Хем иклило авријал англал ко дворо хем о башно башља.
69А и слугинка дикхљале хем почминѓа палем те ваќерел околенге, кој терѓона сине одотхе: „Хем акавај тано олендар!“
70А ов палем одречинѓа.
Покасно, окола, кој терѓона сине одотхе, палем ваќерге е Петреске: „Чаче сијан олендар, соске хем туда сијан Галилејцо, а хем о ќериба лафи сложинелапес.“
71А ов почминѓа те делпе совел хем те асоќерелпе: „На џанавале е мануше баши Касте ваќерена!“ 72Хем одма о башно башља по дујто пути.
А о Петар сетинѓапе ко лафиа, со ваќерѓа леске о Исус: „Англедер о башно те башел дуј пути, трин пути ка одречине тут Мандар.“ Хем почминѓа те ровел.