¹А кога о Исус завршинѓа заповедибаја ленге Пле дешудује учениконге, гело песке одотхаре те сикавел хем те проповединел ко оленгере диза.

О Јован Крстител шунѓа баши о Исус

²Кога о Јован шунѓа таро пханлипа, баши о дејља е Христоскере, бичхаѓа дује џенен таро пле учениќа, ³хем ваќерѓа Леске: „Ту ли сијан Одова, Кој требела те авел, или те уџара јавере?“

⁴О Исус одговоринѓа ленге хем ваќерѓа: „Џан хем јавинен е Јованеске со шунена хем со дикхена: ⁵о короле дикхена хем о сакатиа пхирена, о лепрозна очистиненапес хем о кашуке шунена, о муле воскреснинена хем о бедна приминена о Евангелие; ⁶хем блажено тано одова, кој на соблазнинелапес баши Манге.“

⁷Кога ола геле песке, о Исус почминѓа те ваќерел е народоске баши о Јован: „Со иклилен те дикхен ки пустина? Трска ли со и бавлал нишинелала? ⁸Ама со иклилен те дикхен? Мануш ли уравдо ко ковле шеја? Еќе, ола кој пхиравена ковле шеја тане ко царска двојра. ⁹Него соске иклилен? Те дикхен ли пророко? Оја, ваќерава туменге, хем повише таро пророко. ¹⁰Акавај тано одова, баши каске тано пишимо:

‘Еќе, бичхавава Мло гласнико англо Тло муј,
кој ка спреминел Тло друмо англо Туте.’

¹¹Чаче ваќерава туменге, машкар о бијанде таро џувља на ваздинѓапес побаро таро Јован Крстител; ама о најтикно ко царство небесно тано побаро олестар. ¹²А таро диве е Јован Крстителескоро џи акана о царство небесно трпинела насилство хем насилниќа ленале силаја; ¹³соске са о пророќа хем о Закони пророкујнена џи ко Јован; ¹⁴хем ако мангена те приминен, ови тано о Илија, кој требела те авел.

¹⁵Кас иси кана нека шунел!

¹⁶А солеја те спорединавле акава роди? Личинела е чхавенцар, кој бешена ко тхана кај со бикинелапес хем викинена е амаленге, ¹⁷ваќерибаја:

‘Башагем туменге ки флејта хем на кхелген,
гиљагем туменге жална гиља хем на жалинген.’

¹⁸Соске ало о Јован, кој ниту хала, ниту пијела, а ола ваќерена: ‘Исиле демони!’ ¹⁹Ало о Чхаво Манушикано, кој хала хем пијела, палем ваќерена: ‘Еќе мануш алчно хем пијаница, амал е цариниконгоро хем е грешниконгоро!’ Хем и мудрост оправдинѓапес преку олакере дејља.“

О бипокајме диза

²⁰Тогаш почминѓа те укоринел о диза, ко кола случингепес највише Олескере чудиа, соске на покајнгепес. ²¹„Тешко туке, Хоразине! Тешко туке, Витсаидо! Соске ако ко Тир хем Сидон случингепес чудиа, со случингепес ки туменде, одамна би покајненапе сине ко вреќе хем право. ²²Ама, ваќерава туменге: полокхо ка овел оленге о Тир хем о Сидон ко судно диве, отколку туменге.

²³Хем ту, Капернаум, џи ко небо ли ка ваздетут? Ка хуле џи ко пекол. Соске ако ко Содом случингепес чудиа, со случингепес ки туте, ка ачховел сине џи ко авдисутно диве. ²⁴Ама ваќерава туменге, ки пхув Содомско ка овел лаке полокхо ко судно диве, отколку туке.“

О Спасители викинела тумен

²⁵Ко одова време, о Исус одговоринѓа хем ваќерѓа: „Фалинаватут, Мо Дат, Господари ко небо хем ки пхув, соске гараѓан одова таро мудра хем гоѓавера, а откринѓанле е тикне максменге. ²⁶Оја, Мо Дат, соске аѓар сине угодно англо Туте!

²⁷Сај Манге тано предајмо таро Мло Дат, хем никој на пенџарелале е Чхаве, освен о Дат; ниту некој пенџарелале е Даде, освен о Чхаво, хем одова каске о Чхаво мангела те откринел леске.

²⁸Авен ки Манде сарине, кој чхинде сијен тумен хем иситумен пхарипе упри туменде, хем Ме ка дав тумен одмор. ²⁹Лен Мло јарем ки туменде хем сикљовен Мандар; соске Ме сијум кротко хем понизно ко срце; хем ка аракхен одмор тумаре душенге; ³⁰соске Мло јарем тано пријатно хем Мло пхарипе тано локхо.“