1А кога о Исус завршинѓа заповедибаја ленге Пле дешудује учениконге, гело песке одотхаре те сикавел хем те проповединел ко оленгере диза.
2Кога о Јован шунѓа таро пханлипа, баши о дејља е Христоскере, бичхаѓа дује џенен таро пле учениќа, 3хем ваќерѓа Леске: „Ту ли сијан Одова, Кој требела те авел, или те уџара јавере?“
4О Исус одговоринѓа ленге хем ваќерѓа: „Џан хем јавинен е Јованеске со шунена хем со дикхена: 5о короле дикхена хем о сакатиа пхирена, о лепрозна очистиненапес хем о кашуке шунена, о муле воскреснинена хем о бедна приминена о Евангелие; 6хем блажено тано одова, кој на соблазнинелапес баши Манге.“
7Кога ола геле песке, о Исус почминѓа те ваќерел е народоске баши о Јован: „Со иклилен те дикхен ки пустина? Трска ли со и бавлал нишинелала? 8Ама со иклилен те дикхен? Мануш ли уравдо ко ковле шеја? Еќе, ола кој пхиравена ковле шеја тане ко царска двојра. 9Него соске иклилен? Те дикхен ли пророко? Оја, ваќерава туменге, хем повише таро пророко. 10Акавај тано одова, баши каске тано пишимо:
‘Еќе, бичхавава Мло гласнико англо Тло муј,
кој ка спреминел Тло друмо англо Туте.’
11Чаче ваќерава туменге, машкар о бијанде таро џувља на ваздинѓапес побаро таро Јован Крстител; ама о најтикно ко царство небесно тано побаро олестар. 12А таро диве е Јован Крстителескоро џи акана о царство небесно трпинела насилство хем насилниќа ленале силаја; 13соске са о пророќа хем о Закони пророкујнена џи ко Јован; 14хем ако мангена те приминен, ови тано о Илија, кој требела те авел.
15Кас иси кана нека шунел!
16А солеја те спорединавле акава роди? Личинела е чхавенцар, кој бешена ко тхана кај со бикинелапес хем викинена е амаленге, 17ваќерибаја:
‘Башагем туменге ки флејта хем на кхелген,
гиљагем туменге жална гиља хем на жалинген.’
18Соске ало о Јован, кој ниту хала, ниту пијела, а ола ваќерена: ‘Исиле демони!’ 19Ало о Чхаво Манушикано, кој хала хем пијела, палем ваќерена: ‘Еќе мануш алчно хем пијаница, амал е цариниконгоро хем е грешниконгоро!’ Хем и мудрост оправдинѓапес преку олакере дејља.“
20Тогаш почминѓа те укоринел о диза, ко кола ќердилопес највише Олескере чудиа, соске на покајнгепес. 21„Тешко туке, Хоразине! Тешко туке, Витсаидо! Соске ако ко Тир хем Сидон овена сине чудиа, сар со уле ки туменде, одамна би покајненапе сине ко вреќе хем право. 22Ама, ваќерава туменге: полокхо ка овел оленге о Тир хем о Сидон ко судно диве, отколку туменге.
23Хем ту, Капернаум, џи ко небо ли ка вазде тут? Ка хуле џи ко пекол. Соске ако ко Содом овена сине чудиа, сар со уле ки туте, ка ачховел сине џи ко авдисутно диве. 24Ама ваќерава туменге, ки пхув Содомско ка овел лаке полокхо ко судно диве, отколку туке.“
25Ко одова време, о Исус одговоринѓа хем ваќерѓа: „Фалинава Тут, Мо Дат, Господари ко небо хем ки пхув, соске гараѓан одова таро мудра хем гоѓавера, а откринѓанле е тикне максменге. 26Оја, Мо Дат, соске аѓар сине угодно англо Туте!
27Сај Манге тано предајмо таро Мло Дат, хем никој на пенџарелале е Чхаве, освен о Дат; ниту некој пенџарелале е Даде, освен о Чхаво, хем одова каске о Чхаво мангела те откринел леске.
28Авен ки Манде сарине, кој чхинде сијен тумен хем иси тумен пхарипе упри туменде, хем Ме ка дав тумен одмор. 29Лен Мло јарем ки туменде хем сикљовен Мандар; соске Ме сијум кротко хем понизно ко срце; хем ка аракхен одмор тумаре душенге; 30соске Мло јарем тано пријатно хем Мло пхарипе тано локхо.“