1Ко одова саати о учениќа але узо Исус хем ваќерге: „Тогаш, кој тано најбаро ко царство небесно?“
2Хем викинѓа чхаве узи Песте, чхиѓале машкар оленде, 3хем ваќерѓа: „Чаче ваќерава туменге, ако на обратинена тумен хем овена сар чхаве, нае те кхувен ко царство небесно. 4Хем одолеске, кој ка понизинелпес пес сар акава чхаво, ови тано o најбаро ко царство небесно. 5Хем кој приминела јек асавко чхаво ко Мло анав, Манде приминела Ман.
6А кој чхивела ко грево јек таро акала тикне, кој верујнена ки Манде, баши леске тано пошукар те обесинелпес леске мелничко бар ки мен, хем те потонинел ко море хор.
7Тешко е светоске таро соблазна! Соске наеизбежно о соблазна ка авен, ама тешко одоле манушеске преку касте авела о соблазниба!
8Ако тло вас или тло про соблазнинела тут, чхинле хем фрделе тутар; пошукар тано баши туке те кхуве ко живот астардо хем сакати, отколку те овел тут дуј васта или дуј пре те ове фрдимо ки вечно јаг. 9Хем ако соблазнинела тут ти јак, икала хем фрдела тутар; пошукар тано баши туке те кхуве ко живот јеке јајкхаја, отколку те овел тут дуј јајкха те ове фрдимо ко пекол јагало.
10Дикхен те на подценинен јек таро акала тикне; соске ваќерава туменге, дека оленгере ангејља ко небесиа, постојано дикхена о муј Мле Дадескоро, Кој тано ко небесиа.
11Соске о Чхаво Манушикано ало те спасинел, одова сој тано нашавдо.
12Сар дикхјола туменге? Ако дисаво мануш исиле шел бакхре, хем јек олендар нашавѓовела, нае ли те мукел ејнавардеш хем ејна ко планине, хем те џал те родел е нашавде? 13Хем ако уло те аракхеле, чаче ваќерава туменге дека ов радујнелапес баши олеске повише, отколку баши о ејнавардеш хем ејна, со на нашавдиле. 14Аѓар, нае тани и војља тумаре Дадескири, Кој тано ки небеса, те мударѓовел јек таро акала, о тикне.
15Ако грешинела о пхрал тло против туте, џа коркори хем ваќер леске со грешинѓа, машкар туте хем лесте. Ако шунела тут, придобинѓан те пхрале.
16Ама ако на шунела, ле туја панда јеќе или дује џенен, хем ‘таро муј таро дуј џене или трин џене сведојќа те потврдинелпес секова лафи.’ 17А ако на шунелален олен, ваќер хем е цркваке; па ако на шунела хем е црква, нека овел туке сар о народиа хем сар о царинико.
18Чаче ваќерава туменге, со хем да те пханден ки пхув, ка појавинелпес веќе пханло ко небо; хем со хем те пхравен ки пхув, ка овел веќе пхравдо ко небо.
19Палем ваќерава туменге: ако дуј џене тумендар согласиненапес ки пхув баши било која бути сави хем да те роден, ка овел ленге дендо таро Мло Дат, Кој тано ки небеса. 20Соске коте тане дуј џене или трин џене кхедиме ко Мло анав, одотхе Сијум хем Ме машкар оленде.“
21Тогаш о Петар ало Леске хем ваќерѓа Леске: „Господар, кобор пути те опростинав ме пхралеске кој грешинела против манде? Џи ко евта пути ли?“
22О Исус ваќерѓа леске: „На ваќерава туке џи ко евта пути, него џи ко евтавардеш пути по евта.
23Одолеске о царство небесно тано слично ко дисаво царо, кој мангља те срединел о сметке пле слугенцар. 24А кога почминѓа те расчистинел, ки лесте сине андо јек кој дужинела леске деш илјаде талантиа. 25Хем соске на синеле те иранелен, о господари заповединѓа те бикинен оле, олескере ромња хем е чхавен, хем са со синелен, за да те платинелпес о дуго.
26Тогаш о слуга пело хем поклонинелапес леске сине, ваќерибаја: ‘Господар, нека овел тут трпење ки манде хем ка исплатинав туке са.’
27Хем пело олеске жал е господареске одоле слугаске, мукљале, хем опростинѓа олескоро дуго.
28Ама штом о слуга иклило, хем аракхља јеке јавере слуга, кој леске сине дужинела шел денарии, астарѓале, хем тасавелале сине, ваќерибаја: ‘Исплатин манге, одова со дужинеја манге.’
29Тогаш пело англи лескере пре одова слуга хем молинелале сине, ваќерибаја: ‘Нека овел тут трпење манцар, хем ка исплатинав туке са.’
30Ама ов на мангела сине, него гело хем фрдинѓале ко затвор, џи коте исплатинела о дуго.
31А кога о јавера слуге дикхле со уло, превише бут ма-зми уле, хем але хем ваќерге пле господареске са со уле.
32Тогаш олескоро господари повикинѓале хем ваќерѓа леске: ‘Билачхо слуга! Опростинѓум туке са одова дуго, соске молинеја ман сине. 33На требинѓа ли сине хем туда те смилујне тут е јавере слугаске, сар со хем ме смилујнѓум ман туке?’ 34Хем олескоро господари хољанѓа хем предајнѓале ко окола со мучинена, џи коте исплатинела са со дужинела сине леске.
35Аѓар хем Мло небесно Дат ка ќерел туменге, ако секој тумендар на опростинела таро срце о престапиа пе пхралескере.“