О Исус сикавелален е Апостолен

¹Ко одова саати о учениќа але узо Исус хем ваќерге: „Тогаш, кој тано најбаро ко царство небесно?“

²Хем викинѓа чхаве узи Песте, чхиѓале машкар оленде, ³хем ваќерѓа: „Чаче ваќерава туменге, ако на обратинена тумен хем овена сар чхаве, нае те кхувен ко царство небесно. ⁴Хем одолеске, кој ка понизинелпес пес сар акава чхаво, ови тано o најбаро ко царство небесно. ⁵Хем кој приминела јек асавко чхаво ко Мло анав, Манде приминеламан.

⁶А кој чхивела ко грево јек таро акала тикне, кој верујнена ки Манде, баши леске тано пошукар те обесинелпес леске мелничко бар ки мен, хем те потонинел ко море хор.

⁷Тешко е светоске таро соблазна! Соске наеизбежно о соблазна ка авен, ама тешко одоле манушеске преку касте авела о соблазниба!

⁸Ако тло вас или тло про соблазнинелатут, чхинле хем фрделе тутар; пошукар тано баши туке те кхуве ко живот астардо хем сакати, отколку те овелтут дуј васта или дуј пре те ове фрдимо ки вечно јаг. ⁹Хем ако соблазнинелатут ти јак, икала хем фрдела тутар; пошукар тано баши туке те кхуве ко живот јеке јајкхаја, отколку те овелтут дуј јајкха те ове фрдимо ко пекол јагало.

¹⁰Дикхен те на подценинен јек таро акала тикне; соске ваќерава туменге, дека оленгере ангејља ко небесиа, постојано дикхена о муј Мле Дадескоро, Кој тано ко небесиа.

¹¹Соске о Чхаво Манушикано ало те спасинел, одова сој тано нашавдо.

¹²Сар дикхјола туменге? Ако дисаво мануш исиле шел бакхре, хем јек олендар нашавѓовела, нае ли те мукел ејнавардеш хем ејна ко планине, хем те џал те родел е нашавде? ¹³Хем ако случинелапес те аракхеле, чаче ваќерава туменге дека ов радујнелапес баши олеске повише, отколку баши о ејнавардеш хем ејна, со на нашавдиле. ¹⁴Аѓар, нае тани и војља тумаре Дадескири, Кој тано ки небеса, те мударѓовел јек таро акала, о тикне.

¹⁵Ако грешинела о пхрал тло против туте, џа коркори хем ваќер леске со грешинѓа, машкар туте хем лесте. Ако шунелатут, придобинѓан те пхрале.

¹⁶Ама ако на шунела, ле туја панда јеќе или дује џенен, хем ‘таро муј таро дуј џене или трин џене сведојќа те потврдинелпес секова лафи.’ ¹⁷А ако на шунелален олен, ваќер хем е цркваке; па ако на шунела хем е црква, нека овел туке сар о народиа хем сар о царинико.

¹⁸Чаче ваќерава туменге, со хем да те пханден ки пхув, ка појавинелпес веќе пханло ко небо; хем со хем те пхравен ки пхув, ка овел веќе пхравдо ко небо.

¹⁹Палем ваќерава туменге: ако дуј џене тумендар согласиненапес ки пхув баши било која бути сави хем да те роден, ка овел ленге дендо таро Мло Дат, Кој тано ки небеса. ²⁰Соске коте тане дуј џене или трин џене кхедиме ко Мло анав, одотхе Сијум хем Ме машкар оленде.“

²¹Тогаш о Петар ало Леске хем ваќерѓа Леске: „Господар, кобор пути те опростинав ме пхралеске кој грешинела против манде? Џи ко евта пути ли?“

²²О Исус ваќерѓа леске: „На ваќерава туке џи ко евта пути, него џи ко евтавардеш пути по евта.

²³Одолеске о царство небесно тано слично ко дисаво царо, кој мангља те срединел о сметке пле слугенцар. ²⁴А кога почминѓа те расчистинел, ки лесте сине андо јек кој дужинела леске деш илјаде талантиа. ²⁵Хем соске на синеле те иранелен, о господари заповединѓа те бикинен оле, олескере ромња хем е чхавен, хем са со синелен, за да те платинелпес о дуго.

²⁶Тогаш о слуга пело хем поклонинелапес леске сине, ваќерибаја: ‘Господар, нека овелтут трпење ки манде хем ка исплатинав туке са.’

²⁷Хем пело олеске жал е господареске одоле слугаске, мукљале, хем опростинѓа олескоро дуго.

²⁸Ама штом о слуга иклило, хем аракхља јеке јавере слуга, кој леске сине дужинела шел динајра, астарѓале, хем тасавелале сине, ваќерибаја: ‘Исплатин манге, одова со дужинеја манге.’

²⁹Тогаш пело англи лескере пре одова слуга хем молинелале сине, ваќерибаја: ‘Нека овелтут трпење манцар, хем ка исплатинав туке са.’

³⁰Ама ов на мангела сине, него гело хем фрдинѓале ко затвор, џи коте исплатинела о дуго.

³¹А кога о јавера слуге дикхле со случинѓапес, превише бут нажалисалиле, хем але хем ваќерге пле господареске са со случинѓапес.

³²Тогаш олескоро господари повикинѓале хем ваќерѓа леске: ‘Билачхо слуга! Опростинѓум туке са одова дуго, соске молинејама сине. ³³На требинѓа ли сине хем туда те смилујнетут е јавере слугаске, сар со хем ме смилујнѓума туке?’ ³⁴Хем олескоро господари хољанѓа хем предајнѓале ко окола со мучинена, џи коте исплатинела са со дужинела сине леске.

³⁵Аѓар хем Мло небесно Дат ка ќерел туменге, ако секој тумендар на опростинела таро срце о престапиа пе пхралескере.“