1Кога о Исус иклило таро Храми, џала сине наодори; Олескере учениќа але Леске паше за да те сикавен Леске о зграде таро Храми.
2А Ов одговоринѓа ленге: „Дикхена ли са акава? Чаче ваќерава туменге: нае те ачхол акате ни бар упро бар, со нае те овел пељардо.“
3Кога бешела сине палем ки Маслинова Гора, Олескере учениќа але ки Лесте насамо хем ваќерге Леске: „Ваќер аменге, кога ка овел одова хем кова тано о знако баши Тло ајбе хем о крајо е векоскоро?“
4Хем о Исус одговоринѓа хем ваќерѓа ленге: „Дикхен те на заблудинел тумен некој; 5соске бут џене ка авен ко Мло анав, ваќерибаја: ‘Ме сијум о Христос,’ хем ка заблудинен буте џенен. 6А ка шунен баши војне хем гласиа баши војне. Пазинен те на даран; соске одова требела те овел, ама панда нае тано крајо. 7Соске ка уштел народо против народо хем царство против царство; хем ка овел бокхалипе, хем чума, хем земјотресиа ко разна тхана. 8Ама са одова тано само почеток е цидибаскоро.
9Тогаш ка предајнен тумен ко муке хем ка мударен тумен, хем са о народо ка замрзинен тумен баши Мло анав. 10Тогаш бут џене ка соблазниненпес; хем јек ка предајнел е јавере; хем јек ка мрзинел е јавере; 11хем ка јавиненпес бут ховавне пророќа хем ка заблудинен бутен.
12Хем баши бут беззакониа, о мангипе ка шудрол буте џененде. 13А кој ка издржинел џи ко крајо, ка овел спасимо.
14Хем акава Евангелие баши о Царство ка овел проповедимо ко цело свето, баши сведоштво са е народонге, хем тогаш ка авел о крајо.
15Хем аѓар, кога ка дикхен ‘о гадно пусто со ќерела,’ баши кова ваќерела о пророко о Даниел, сар терѓола ко пло тхан“ - кој читинела, нека хајљовел -
16„тогаш о житејља тари Јудеја нека нашен ко горе; 17а кој ка овел ко покрив, нека ма те хулел те лел нешто таро пло кхер; 18хем кој ка овел ко поље, нека ма те иранелпес за да те лел и наметка!
19Керко оленге е кхамненге хем е доилкенге ко одола диве! 20Молинен тумен тумаро нашиба те на овел ко јевен или ки сабота, 21соске тогаш ка овел бари мука, сави на сине таро создавање е светоскоро џи акана, ниту ка овел. 22Хем ако не би скратисалиле одола диве, не би спасинѓовел нијек тело. Ама баши о избириме ка овел скратиме одола диве.
23Ако некој ваќерела туменге тогаш: ‘Еќе о Христос тано акате!’ или ‘Окоте!’ - ма верујнен, 24соске ка појавиненпес ховавне христосиа хем ховавне пророќа, па ка ќерен баре знаќа хем чудиа, за да те заблудинен, ако тано можно, хем е избиримен. 25Еќе, ваќерѓум туменге англедер!
26Хем аѓаре, ако ваќерена туменге: ‘Еќе тано ки пустина!’ – ма икљовен! ‘Еќе тано ки јек таро андруне собе!’ – ма верујнен. 27Соске, сар со и молња икљола таро исток хем светинела џи ко запад, аѓар ка овел хем о ајбе е Манушикане Чхавескоро. 28Коте ка овел о трупо, одотхе хем о орлиа ка кхеденпес!
29Одма пали туга ко одола диве,
о кхам ка темнинѓовел;
и месечина нае те дел пли светлина;
хем о черејна ка перен таро небо,
хем о небесна силе ка разнишиненпе.
30Хем тогаш ка јавинелпес ко небо о знако е Манушикане Чхавескоро; хем тогаш ка ровен са о племиа ки пхув хем ка дикхенле е Манушикане Чхаве, сар авела ко небесна облаќа, силаја хем баре славаја. 31Хем Ов ка бичхалелен Пле ангелен силно гласоја тари труба хем ка кхеденлен Олескере избиримен таро штар бавлала, таро јек крајо е небоскоро џи ко јавер.
32А тари смоква сикљовен и поука! Кога олакири гранка ка ковљол хем ка мукел листиа, џанена дека о нилај тано паше. 33Аѓар хем тумен, кога ка дикхен са одова, џанен дека тано паше - англо вудар! 34Чаче ваќерава туменге, акава поколение нае те накхел џи коте на овела са одова. 35О небо хем и пхув ка накхен, ама Мле лафиа нае те накхен.
36А баши одова диве хем саати, никој на џанела, ни о небесна ангејља, а само Мло Дат. 37Сар е Ноеске ко диве, аѓар ка овел хем ко ајбе е Манушикане Чхавескоро. 38Соске, сар ко диве англедер о потоп хале хем пиле, женингепес, џи ко диве кога о Ное кхуѓа ко броди, 39хем на џанге џи коте на ало о потоп хем ингарѓа са, аѓар ка овел хем о ајбе е Манушикане Чхавескоро. 40Тогаш дуј џене ка овен ко поље, јек ка овел ингардо, а о јавер ка овел мукло. 41Дуј ромња ка мелинен ки мелница; јек ка овел ингарди, а и јавер мукли.
42Одолеске, овен спремна, соске на џанена кога ка авел тумаро Господари! 43А џаненле акава: ако о домакини би џанела ки која раќакири стража ка авел о чор, би овел спремно хем не би дозволинел те кхувел ко кхер. 44Одолеске хем туменда овен спремна, соске о Манушикано Чхаво ка авел ко саати, кога на мислинена.
45Хем аѓар, кој тано окова верно хем гоѓавер слуга, кас со о господари чхиѓале упредер о слуге пле, за да те делен хајбе ко време? 46Блажено тано окова слуга, кас со олескоро господари – кога ка авел – ка аракхеле те ќерел аѓаре. 47Чаче ваќерава туменге: ка чхивеле упредер о са пло имот.
48Ако палем окова билачхо слуга ваќерела ко пло срце: ‘Мло господари ка забајнелпес бајаги,’ 49па почминела те марелен е јавере слуген хем те хал хем те пијел е пијанџијенцар, 50о господари одоле слугаскоро ка авел ко диве, кога на очекујнелале, хем ко саати, со на џанелале, 51па ка чхинеле хем ка мукеле машкар о лицемејра. Одотхе ка овел ројба хем крцкиба данденцар.“