О пророштво баши о пејљариба е храмескоро хем баши о крајо е светоскоро

¹Кога о Исус иклило таро Храми, џала сине наодори; Олескере учениќа але Леске паше за да те сикавен Леске о зграде таро Храми.

²А Ов одговоринѓа ленге: „Дикхена ли са акава? Чаче ваќерава туменге: нае те ачхол акате ни бар упро бар, со нае те овел пељардо.“

³Кога бешела сине палем ки Маслинова Гора, Олескере учениќа але ки Лесте насамо хем ваќерге Леске: „Ваќер аменге, кога ка овел одова хем кова тано о знако баши Тло ајбе хем о крајо е векоскоро?“

⁴Хем о Исус одговоринѓа хем ваќерѓа ленге: „Дикхен те на заблудинел тумен некој; ⁵соске бут џене ка авен ко Мло анав, ваќерибаја: ‘Ме сијум о Христос,’ хем ка заблудинен буте џенен. ⁶А ка шунен баши војне хем гласиа баши војне. Пазинен те на даран; соске одова требела те овел, ама панда нае тано крајо. ⁷Соске ка уштел народо против народо хем царство против царство; хем ка овел бокхалипе, хем чума, хем земјотресиа ко разна тхана. ⁸Ама са одова тано само почеток е цидибаскоро.

⁹Тогаш ка предајнен тумен ко муке хем ка мударен тумен, хем са о народо ка замрзинен тумен баши Мло анав. ¹⁰Тогаш бут џене ка соблазниненпес; хем јек ка предајнел е јавере; хем јек ка мрзинел е јавере; ¹¹хем ка јавиненпес бут ховавне пророќа хем ка заблудинен бутен.

¹²Хем баши бут беззакониа, о мангипе ка шудрол буте џененде. ¹³А кој ка издржинел џи ко крајо, ка овел спасимо.

¹⁴Хем акава Евангелие баши о Царство ка овел проповедимо ко цело свето, баши сведоштво са е народонге, хем тогаш ка авел о крајо.

¹⁵Хем аѓар, кога ка дикхен ‘о гадно пусто со ќерела,’ баши кова ваќерела о пророко о Даниел, сар терѓола ко пло тхан“ - кој читинела, нека хајљовел -

¹⁶„тогаш о житејља тари Јудеја нека нашен ко горе; ¹⁷а кој ка овел ко покрив, нека ма те хулел те лел нешто таро пло кхер; ¹⁸хем кој ка овел ко поље, нека ма те иранелпес за да те лел и наметка!

¹⁹Керко оленге е кхамненге хем е доилкенге ко одола диве! ²⁰Молинен тумен тумаро нашиба те на овел ко јевен или ки сабота, ²¹соске тогаш ка овел бари мука, сави на сине таро создавање е светоскоро џи акана, ниту ка овел. ²²Хем ако не би скратисалиле одола диве, не би спасинѓовел нијек тело. Ама баши о избириме ка овел скратиме одола диве.

²³Ако некој ваќерела туменге тогаш: ‘Еќе о Христос тано акате!’ или ‘Окоте!’ - ма верујнен, ²⁴соске ка појавиненпес ховавне христосиа хем ховавне пророќа, па ка ќерен баре знаќа хем чудиа, за да те заблудинен, ако тано можно, хем е избиримен. ²⁵Еќе, ваќерѓум туменге англедер!

²⁶Хем аѓаре, ако ваќерена туменге: ‘Еќе тано ки пустина!’ – ма икљовен! ‘Еќе тано ки јек таро андруне собе!’ – ма верујнен. ²⁷Соске, сар со и молња икљола таро исток хем светинела џи ко запад, аѓар ка овел хем о ајбе е Манушикане Чхавескоро. ²⁸Коте ка овел о трупо, одотхе хем о орлиа ка кхеденпес!

²⁹Одма пали туга ко одола диве,

о кхам ка темнинѓовел;
и месечина нае те дел пли светлина;
хем о черејна ка перен таро небо,
хем о небесна силе ка разнишиненпе.

³⁰Хем тогаш ка јавинелпес ко небо о знако е Манушикане Чхавескоро; хем тогаш ка ровен са о племиа ки пхув хем ка дикхенле е Манушикане Чхаве, сар авела ко небесна облаќа, силаја хем баре славаја. ³¹Хем Ов ка бичхалелен Пле ангелен силно гласоја тари труба хем ка кхеденлен Олескере избиримен таро штар бавлала, таро јек крајо е небоскоро џи ко јавер.

³²А тари смоква сикљовен и поука! Кога олакири гранка ка ковљол хем ка мукел листиа, џанена дека о нилај тано паше. ³³Аѓар хем тумен, кога ка дикхен са одова, џанен дека тано паше - англо вудар! ³⁴Чаче ваќерава туменге, акава поколение нае те накхел џи коте на овела са одова. ³⁵О небо хем и пхув ка накхен, ама Мле лафиа нае те накхен.

Бипенџардо диве хем саати

³⁶А баши одова диве хем саати, никој на џанела, ни о небесна ангејља, а само Мло Дат. ³⁷Сар е Ноеске ко диве, аѓар ка овел хем ко ајбе е Манушикане Чхавескоро. ³⁸Соске, сар ко диве англедер о потоп хале хем пиле, женингепес, џи ко диве кога о Ное кхуѓа ко броди, ³⁹хем на џанге џи коте на ало о потоп хем ингарѓа са, аѓар ка овел хем о ајбе е Манушикане Чхавескоро. ⁴⁰Тогаш дуј џене ка овен ко поље, јек ка овел ингардо, а о јавер ка овел мукло. ⁴¹Дуј ромња ка мелинен ки мелница; јек ка овел ингарди, а и јавер мукли.

⁴²Одолеске, овен спремна, соске на џанена кога ка авел тумаро Господари! ⁴³А џаненле акава: ако о домакини би џанела ки која раќакири стража ка авел о чор, би овел спремно хем не би дозволинел те кхувел ко кхер. ⁴⁴Одолеске хем туменда овен спремна, соске о Манушикано Чхаво ка авел ко саати, кога на мислинена.

⁴⁵Хем аѓар, кој тано окова верно хем гоѓавер слуга, кас со о господари чхиѓале упредер о слуге пле, за да те делен хајбе ко време? ⁴⁶Блажено тано окова слуга, кас со олескоро господари – кога ка авел – ка аракхеле те ќерел аѓаре. ⁴⁷Чаче ваќерава туменге: ка чхивеле упредер о са пло имот.

⁴⁸Ако палем окова билачхо слуга ваќерела ко пло срце: ‘Мло господари ка забајнелпес бајаги,’ ⁴⁹па почминела те марелен е јавере слуген хем те хал хем те пијел е пијанџијенцар, ⁵⁰о господари одоле слугаскоро ка авел ко диве, кога на очекујнелале, хем ко саати, со на џанелале, ⁵¹па ка чхинеле хем ка мукеле машкар о лицемејра. Одотхе ка овел ројба хем крцкиба данденцар.“